EMOCIONALNO JEDENJE

EMOCIONALNO JEDENJE

Emocionalno jedenje je beg od neke emocije, kada  jedemo da bi je potisnuli, a ne da bi zadovoljili našu fiziološku glad.

Jedenje postaje emotivno kada je ono prvi ili jedini način da se izborimo sa svojim emocijama i preko 70% jedenja spada u emotivna.

Možemo jesti u trenucima kada smo pod stresom, kada smo anksiozni, tužni,usamljeni, umorni, prazni, ljuti, besni, kada osećamo emotivnu bol ili nam je dosadno.

Zato je veoma važno da prepoznamo u danu svoje emocije, dozvolimo ih sebi i vidimo odakle zaista dolaze.

U trenutku kada posegnete za hranom napravite malu pauzu i zapitajte se :

  • Koja je to emocija koju sada osećam?
  • Zašto sada zaista jedem?
  • Čega sam gladna/gladan?
  • Šta mi ova hrana zamenjuje sada?
  • Kako bih se osećala/osećao da ne jedem ovu hranu?
  • Koja emocija želi sada da izađe na površinu, a ja je zatrpavam ovom grickalicom, čokoladom, tortom…?

Pokušajte da se setite kada je u detinjstvu (kojim događajem) počelo emotivno jedenje? Kakvu su vezu sa hranom imali vaši roditelji i na koji način su vam je preneli?

Odnos između emocija i hrane je dvosmeran, sa jedne strane ono kako se osećamo utiče na našu ishranu, ali i ono što jedemo utiče na to kako se osećamo.

Nakon što se najedemo, najčešće su naše prve reakcije osećaj krivice, samokritika, bes i osuda. Na taj način, napadajući sebe nakon što smo se najeli, gubimo pristup sebi. Potrebno je kritiku i osudu zameniti razumevanjem i znatiželjom jer emotivno jedenje zapravo predstavlja samo posledicu , ono je poštar koji donosi poruku.

Poznata je i  japanska praksa JIN SHINJITSU koja na svakom od prstiju šake definiše po jednu emociju ili osećaj i to :

Pokušajmo da iz stanja:

NE OSEĆAMO EMOCIJU     ->    JEDEMO        -> NAPADAMO SEBE

pređemo u stanje:

OSEĆAMO  EMOCIJU     – >   NE JEDEMO   ->      NEŽNI SMO I ZNATIŽELJNI

Zapravo, nekada je dovoljno da osvestimo emocije koje potiskujemo.  Ako je jedenje posledica davno zatrpane traume, potražimo stručnu pomoć da traumu osvestimo, razrešimo i u miru je ostavimo u prošlosti. Veoma je važno da razumemo šta osećamo, a zatim i da jelo neće rešiti to što osećamo.

Emocije su tu da nas vode. One nas ne definišu, ali nam pomažu da razumemo šta nam se dešava, šta izbegavamo, sa čim se suočavamo, koji je to bol iznutra koji osećamo.

Jedna od metoda koja tretira prolazne emocije zove se SWAP metoda i sastoji se iz četiri koraka:

S-say- pre nego što posegneš za hranom reci sebi kako se stvarno osećaš, nazovi svoje stanje pravim imenom

W-wait- sačekaj i napravi vremenski razmak između emocije koju si pronašao/pronašla i jedenja

A-adress the feelings- ako ti je dosadno razmisli šta možeš da uradis sa dosadom, ako si u stresu, pronađi drugi način da stres smanjiš, pronađi pravi način da razrešiš svoje stanje,

P- persue another activity- započni drugu aktivnost

 

Prvi korak je da definišemo jednu od emocija koju sada osećamo, zatim uhvatimo onaj prst koji predstavlja datu emociju, kažemo na glas npr. „ osećam brigu“. Zatim se zapitamo gde u svom telu osećamo brigu, gde je ta emocija smeštena u našem telu?  Briga je često smeštena u stomaku, bes u vilici, strah u grlu, tuga u grudima…Treći korak je da dišemo svesno u taj deo tela i da iz njega izdišemo dokle god se ta emocija ne rastvori.

Pomaže i svesno jedenje, što znači da neometani bilo čime spolja potpuno prisutno učestvujemo u jedenju.

Zatim je važno da na glas iskažemo ono što ćemo zaista uraditi, a rečenicu počinjemo rečima:

  • „Ja sada biram da jedem zdrav obrok“
  • „Ja sada biram da se prejedem“
  • „Ja sada biram da mislim o sebi da sam debeo/debela“
  • „Ja sada biram da mislim da nisam dovoljno dobar/dobra“
  • „Znam da ovo nije dobro za mene, ali svakako biram da to učinim“ ili
  • „Znam da bi za mene bio mnogo bolji izbor (navedete neki izbor), ali biram da se sada najedem“.

Ove rečenice služe tome da uvidimo da nismo nemoćni, da nismo žrtve kome se jedenje samo dešava, već da biramo svoje ponašanje i činjenje. Takođe pomaže i da osvestimo svoje emocije. Samim razumevanjem da nismo žrtve u situaciji smo da svoje okolnosti promenimo.